2.570 rsd Beograd-Pariz

Mađarska aviokompanija "Viz er" najavila je da će 1. juna 2013. uspostaviti novu liniju Beograd - Pariz Bove.
Promotivna cena karte u jednom pravcu biće od 2.570 dinara, uključujući sve takse i naknadu za izdavanje.Najveća niskotarifna aviokompanija Centralne i Istočne Evrope je u saopštenju dostavljenom Tanjugu najavila da će na toj liniji saobraćati tri puta nedeljno - utorkom, četvrtkom i subotom.Ova nova ruta, za koju će karte biti od danas u prodaji, najavljuje se nedugo posle "Viz erove" objave novih ruta od Beograda do aerodroma Bazel Miluz, Krf, Oslo Torp i Rodos.
Na ovaj način "Viz er" sada nudi 14 međunarodnih niskotarifnih ruta iz Beograda na kojima će prevoziti više od 600.000 putnika godišnje i time posredno obezbeđivati 600 radnih mesta u Srbiji u različitim segmentima privrede.
Menadžer korporativnih komunikacija "Viz era" Danijel De Karvaljo je izjavio da ta kompanija sa zadovoljstvom objavljuje niskotarifnu rutu koja će od početka juna iduće godine povezivati Beograd i aerodrom Pariz Bove.
"Do sada su putnici koji su putovali izmedju ova dva grada morali da izdvajaju velike svote novca plaćajući visoku tarifu za prevoz i taksu za gorivo", rekao je on.
Zahvaljujući "Viz erovim" niskim cenama prevoza, srpski turisti kao i posetioci Beograda i Srbije sada će moći da putuju češće i "Viz er" očekuje da će broj ljudi koji će posećivati Pariz ili uživati u gostoprimstvu Srbije sada biti u porastu.
Broj karata koji se prodaje po promotivnoj ceni od 2.570 dinara je ograničen i putnici bi trebalo odmah da rezervišu mesta preko wizair.com.
"Viz er" ima flotu od 39 aviona tipa "Erbas A 320" koja obavlja saobraćaj iz svojih 16 evropskih baza, povezujući 81 destinaciju iz 29 zemalja sa ukupno 255 ruta.
U toj kompaniji je zaposleno oko 1.500 ljudi, a 12 miliona putnika je ove godine "Viz er" izabralo za svog avioprevoznika.

Ekonomski rast u Srbiji

Srbija bi trebalo da uradi tri stvari da bi povećala rast kaže za RTS glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju Indermit Gil.
Prema njegovim rečima, Srbija mora da se integriše sa inostranstvom i uradi mnogo više na polju izvoza, da modernizuje svoja državna preduzeća i poboljša poslovnu klimu.
Prvi ekonomista Svetske banke za Evropu i Aziju Indermit Gil izjavio je da srpska vlada neefikasno troši novac "na mnogo stvari", ali je ocenio da se Srbija kreće u dobrom pravcu, mada presporo kada je reč o ekonomskom rastu.
Govoreći o tome da li je za opciju rasta ili štednje, Gil kaže da je vreme da ponovo imamo privredni rast.
Naša politika je da pomognemo Srbiji da ponovo zabeleži rast, rekao je Gil.
Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da uradi tri stvari. Prvo, da se integriše sa inostranstvom. Zemlje poput Slovenije i Slovačke izvoze veliku količinu svog BDP-a dvostruko više od Srbije. I Srbija može da uradi mnogo više na polju izvoza.
Kao drugo, Srbija bi trebalo da modernizuje svoja državna preduzeća i to bi podstaklo rast, a kao treće, Srbija bi morala i da poboljša poslovnu klimu, što bi, takođe, podstaklo rast, objašnjava Gil.
Jednom kada imate rast imaćete novac koji se može upotrebiti za potrošnju na stvari na koje država želi da troši novac.
Prema njegovim rečima, modernizacija preduzeća predstavlja prioritet za novu vladu. Neka preduzeća treba samo privatizovati, a druga reformisati, što bi značilo znatno veći rast.
Srbija je dosta nisko kotirana kada je reč o poslovnoj klimi. Prema našim listama, Srbija je tek na 92. mestu, što nije dobra pozicija.
Postoje konkretne mere koje Srbija može da preduzme kako bi poboljšala klimu za poslovanje privatnih firmi.


Vlada može da olakša preduzećima da plaćaju poreze da dobijaju građevinske dozvole. Ali te mere Srbija ne radi kako treba, što utiče na rast", kaže Gil.
Vlada je pred veoma teškom situacijom, ima slabosti, kako unutra tako i u inostranstvu, kada je reč o ekonomiji, ali treba da se koncentriše na probleme kod kuće, kaže ekonomista Svetske banke.
Ističe da postoje tri velika deficita koje država treba da reši. Prvi deficit je fiskalni u smislu javne potrošnje koja je veća od javnih prihoda, drugi deficit je spoljni deficit, što znači da Srbija troši više u inostranstvu nego što izvoze, a treći je deficit rasta.
Mislim da je deo problema u tome što Srbija nije zabeležila dovoljno brz napredak u proteklim godinama, ali se pomera u dobrom pravcu. Ipak, to je presporo i morate da ubrzate, rekao je Gil.
On je dodao da u Srbiji treba da se oslobodi privatni sektor i napomenuo da je Srbija u veoma teškoj ekonomskoj situaciji. Kada Srbija bude dobro radila trebalo bi da izvozi 15 odsto BDP-a. 
Na pitanje kada će građani u Srbiji osetiti poboljšanje, Gil je odgovorio da to zavisi od mera koje će vlada preduzeti i dodao da on lično nije ni za, ali ni protiv štednje.
izvor:b92

Zvuk planete zemlje

NASA-in RBSP satelit zabeležio je i snimio zvukove radio talasa koje emituje Zemljina magnetosfera.
Zvuk je poznat kao „Zemljin refren“ i može se čuti ljudskim ušima.

Znamo za ovo decenijama. Radio risiveri su umeli da detektuju ovaj zvuk koji podseća na cvrkutanje ptica, izjavio je Kreg Klecing sa Univerziteta u Ajovi.

izvor: b92

Subvencije

Subvencije stambenih kredita

Sa dodatnih 500 miliona dinara, predviđenih rebalansom budžeta za ovu godinu, nastavlja se program subvencionisanih stambenih kredita.
Građani, koji uz pomoć države planiraju da dođu do krova nad glavom, moći će da podnose zahteve za zajmove najverovatnije od 1. oktobra, jer bi do tada rebalans trebalo da stupi na snagu, pošto je u skupštinsku proceduru ušao po hitnom postupku.


Zakonom o budžetu koji je donet krajem prošle godine, za pomoć države u kupovini kvadrata bilo je opredeljeno 1,7 milijardi dinara, ali je taj iznos zbog velikog interesovanja građana i povoljnih uslova bio potrošen već tokom jula kada je obustavljen prijem novih zahteva. Odobreno je oko 1.100 kredita.
Bilo je zastoja u isplati odobrenih zajmova, jer je državna kasa bila prazna, ali je problem rešen i nova vlada Srbije obezbedila je 320 miliona dinara da se zatvore već odobrene subvencije.
Uslovi za odobravanje subvencionisanih stambenih kredita se neće menjati. Dakle, obavezno učešće kupca je pet odsto, a za ovu vrstu zajma mogu da apliciraju građani čiji je mesečni prihod do 150.000 dinara.
Porez na kapitalnu dobit ubuduće neće plaćati prodavac stana, ukoliko je nekretnina bila njegovo vlasništvo minimum deset godina. Ovo je predviđeno izmenama zakona o porezu na dohodak građana. Do sada je porez na kapitalnu dobit iznosio 10 odsto, a predloženim izmenama zakona, stopa je podignuta na 15 odsto. Dakle, oni koji prodaju nekretninu, a nisu vlasnici duže od deset godina moraće da odreše kesu.
Do sada se svaki oprost duga tretirao kao prihod - kažu u Ministarstvu finansija.  Mnogo je građana, koji ne mogu da izmiruju obaveze po stambenim kreditima i u dogovoru sa bankama prodaju nekretnine. Pošto uglavnom dobijaju manje iznose od potrebnih za namirenje kredita, banka im oprašta deo duga. A onda je država na taj “oprošteni deo” građanima naplaćivala porez. To se sada ukida.